Pop pje­vač i ba­let­ski igrač Alek­sa Je­lić vra­tio se iz Bar­se­lo­ne, gdje je uži­vao u ča­ri­ma lje­ta. Sin gi­ta­ri­ste i pje­va­ča „JU gru­pe” Dra­gog Je­li­ća ka­že da je to grad u ko­jem je živio go­to­vo či­ta­vu de­ce­ni­ju i uvijek mu se ra­do vra­ća. Po po­vrat­ku u Be­o­grad sa­če­ka­le su ga po­slov­ne oba­ve­ze - pri­pre­me za po­če­tak no­ve se­zo­ne u ba­let­skom an­sam­blu Na­rod­nog po­zo­ri­šta i za­vr­še­tak du­go­na­ja­vlji­va­nog stu­dij­skog al­bu­ma sim­bo­lič­nog na­zi­va „Me­ta­mor­fo­za”.
- Je­dan dio lje­ta pro­veo sam u Sr­bi­ji, a dru­gi u Bar­se­lo­ni, ko­ju po­red Be­o­gra­da ne­iz­mjer­no vo­lim. Na­sto­jim da u bu­duć­no­sti iz­gra­dim ži­vot na re­la­ci­ji Sr­bi­ja - Špa­ni­ja. Ali ta mo­ja ide­ja tre­nut­no ni­je re­al­na, jer sam an­ga­žo­van u Na­rod­nom po­zo­ri­štu i već u no­vem­bru ide­mo na tur­ne­ju - ka­že Alek­sa Je­lić.
Na­mje­ra­va­te li da se pre­se­li­te u Bar­se­lo­nu?
- Ni­ka­da ni­sam ni od­la­zio iz Špa­ni­je, gdje sam ži­veo od 1999. do 2007. Od mo­men­ta ka­da sam se vra­tio u Sr­bi­ju zbog mu­zič­ke ka­ri­je­re i ne­kih dru­gih stva­ri, stal­no sam išao u Ba­re­slo­nu, gdje ži­vi mo­ja se­stra od stri­ca Ana, kćer­ka Ži­ke Je­li­ća. Ali bu­du­ći da sam u go­di­na­ma ka­da ba­let­ski igra­či po­la­ko za­vr­ša­va­ju ka­ri­je­re, vje­ru­jem da ću u na­red­nom pe­ri­o­du raz­mi­šlja­ti o to­me šta bih ra­dio u Špa­ni­ji, dok će mi ov­dje pri­mar­na stvar bi­ti mu­zi­ka. Za­vr­ša­vam tre­ći stu­dij­ski al­bum, o ko­jem sam to­li­ko go­vo­rio. Ali ne žu­rim sa iz­da­va­njem, že­lim da ga ura­dim naj­bo­lje što mo­gu. Ovaj al­bum se ve­o­ma raz­li­ku­je od pret­hod­nih, po mu­zi­ci, tek­sto­vi­ma i pro­duk­ci­ji. Ima ma­nje elek­tro­ni­ke, mno­go vi­še ži­vog zvu­ka, a me­đu sa­rad­ni­ci­ma su Ni­ko­la De­mo­nja i Ana Štaj­do­har.
Šta ste že­lje­li da po­ru­či­te na­zi­vom al­bu­ma „Me­ta­mor­fo­za”?
- Al­bum sam ta­ko na­zvao zbog ve­li­ke mu­zič­ke pro­mje­ne ko­ja mi se do­go­di­la. Mi­slio sam da je moj mu­zič­ki put ono što sam ra­dio do sa­da, ali sam shva­tio da ni­je. Svih pret­hod­nih go­di­na po­di­la­zio sam tr­ži­štu i sma­trao da tre­ba da se do­pad­nem svi­ma - ma­ma­ma, tet­ka­ma, ba­ba­ma, de­da­ma, unu­ci­ma... Sa­da mi je pot­pu­no ne­va­žno da li ću iko­me da se svi­dim, već da u pot­pu­no­sti iz­ra­zim se­be, po ci­je­nu da to ne pro­đe kod pu­bli­ke. Sva­ko ko bu­de pa­žlji­vo po­slu­šao moj no­vi al­bum shva­ti­će za­što sam ga ta­ko na­zvao.
Pu­bli­ka vas pr­ven­stve­no zna kao pje­va­ča, dok je va­ša ka­ri­je­ra ba­let­skog igra­ča u dru­gom pla­nu?
- Dra­go mi je što me na­zi­va­te ba­let­skim igra­čem, jer je to je­di­no is­prav­no. Stra­šno je što mno­gi u 21. vi­je­ku za ne­kog ka­žu da je ba­le­tan. Zna­te, ba­let je jed­na od naj­u­zvi­še­ni­jih umjet­no­sti. Ka­da ste u sta­nju da do­ča­ra­te emo­ci­je bez ijed­ne ri­je­či i da ne­ko­ga ras­pla­če­te ili na­smi­je­te po­kre­tom svog ti­je­la, to je ogrom­na stvar. Du­go sam u ba­le­tu, ali me­di­ji su se uvi­jek vi­še in­te­re­so­va­li za mo­ju mu­zič­ku ka­ri­je­ru, a na­ro­či­to za pri­va­tan ži­vot. Pu­nih de­vet se­zo­na sam član ba­let­skog an­sam­bla Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du. Ka­ri­je­ra ba­let­skog igra­ča je krat­ka, baš kao što je to slu­čaj sa fud­ba­le­ri­ma ili te­ni­se­ri­ma. Ve­li­ki je uspjeh ka­da se ne­ko sa 38 ili 40 go­di­na još ak­tiv­no ba­vi ba­le­tom.
Mo­že li se oče­ki­va­ti mu­zič­ka sa­rad­nja sa Je­li­ći­ma?
- Moj otac Dra­gi Je­lić je već go­sto­vao na no­vom al­bu­mu, kao gi­ta­ri­sta u ne­ko­li­ko kom­po­zi­ci­ja, a sve osta­lo je pi­ta­nje tre­nut­ka, pje­sa­ma i mo­guć­no­sti. Uko­li­ko se po­ja­vi ne­ka do­bra pje­sma ko­ju bih sni­mio sa „JU gru­pom”, to bi mi bi­la ve­li­ka čast. Oni ima­ju ve­o­ma ja­san stav i sli­ku o mu­zi­ci, tač­no zna­ju šta že­le, a šta ne že­le.


Tur­ne­ja

Alek­sa je u Špa­ni­ji za­vr­šio ba­let­sku aka­de­mi­ju i ne­ko­li­ko go­di­na je igrao u ču­ve­nom po­zo­ri­štu „Li­seo” u Bar­se­lo­ni. U Na­rod­nom po­zo­ri­štu u Be­o­gra­du pu­bli­ka ga mo­že gle­da­ti u ba­let­skim pred­sta­va­ma „Dom Ki­hot”, „Ko to ta­mo pje­va”... A o pred­sto­je­ćoj tur­ne­ji ka­že:
- Još ne znam tač­no gdje ide­mo na tur­ne­ju. Iz­vo­di­će­mo pred­sta­ve „Krc­ko Ora­ščić”, za ko­ju se uvi­jek tra­ži kar­ta vi­še, i „Kra­lji­ca Mar­go”, za ko­ju je kom­po­no­vao mu­zi­ku Go­ran Bre­go­vić.